02.12.2006., subota
Cirkus!
 Ako vam je, kao i meni, dosta i preko glave cirkusa u vašoj sopstvenoj kući, i ako vam je preko glave vaše sopstvene žene koja je umislila da je ona ta koja u vašoj rodjenoj kući nosi bradu i ima pantalone, ako vam zvoca, a imate pri sebi nešto novca, onda ostavite svoje usisivače i pajalice svojoj ženi i krenite da pogledate prave pajace, mnogo veće pajace nego što ih u vama vidi vaša mila žena, te otidjite, kao i ja što sam otišao malo u ..., u pravi cirkus!  Jer, stigao je cirkus u naš mali grad, probudila me je sirena iz dubokog sna i monotoni glas koji se ponavljao sa pokretnog razglasa. Stigao je cirkus, stigao je cirkus, ponavlja mašina a meni se baš nešto spavalo ali sam bio naglo probudjen. Otrgao mi je cirkus san i skočio sam ko oparen! Pomislih, kakav bre cirkus sad i ko ga je uopšte zvao da dodje! I što me probudi mladjanog! Odmah sam opsovao neke ljude iz gradske vlade, onako kako sam koga dohvatio, zatim dohvatio se prozora i na njemu iskrivio nos, uvijajući vrat da bih bolje video odakle stiže taj nesnosni pisak. Da, bio je to neki stariji model mercedesa i bilo mi je odmah sve potpuno jasno. Eto nama još jednog cirkusa iz Evrope! I samo nam on sad treba, pa zar nam nije dovoljno dobar i ovaj naš, domaći, u kome živimo i učestvujemo u svakodnevnim predstavama. Ionako smo smešni kao bioskop. Domaći cirkus, to je prava roba, domaća, a naša! Ali, ne vredi, san mi otera cirkus koji je upravo, kažu, došao pravo iz Evrope. I ko to kaže da ta Evropa ne misli i na nas malo? Ma misli, eto, šalje nam svoj sopstveni i najrodjeniji cirkus da se sad malo mi s njim siti zasmejavamo dok se ona, kao mlada, kod svoje kuće, uozbiljuje. I predaću se, otićiću u taj cirkus, možda će to biti i moj put ka Evropi. Prošao sam kroz kapiju cirkusa i dreknuo: Dobro nam došli, vi dragi pajaci iz Evrope, dobro nas našle drage nama žene s bradom, da li ste dobro putovali vi glupi avgusti i vi simpatični patuljci i vi gutači vatre i mačeva. Dobro došli u naš grad poštovani akrobate sa trapeza, i propratna menažerijo iz kaveza, došao sam da vas gledam, pa se potrudite malo više da me razveselite, kad ste već tu, pošto ste me ionako probudili iz dremozne letargije! I ako i vi odete u cirkus, dragi moji sugradjani, kao i ja što sam, budite bez brige, znajte, vi ste u prednosti u odnosu na mene jer ja, za razliku od vas, nemam koga da ostavim kod kuće odlaskom u cirkus! Piše: Aleksandar Todorovic Bekan |
- 10:07 - Komentari (1) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
________________________
________________________
Idi na vrh strane >>
  see full -->...........................  ..  BEKAN - kratki rezime! Upoznao sam Aleksandra Todorovica davne 1971. godine, na dan sopstvenog rodjenja. Stajao je na vrhu materice i nije me pushtao da izadjem. Stajao je, onako sluzav i gnojav i vikao "Ja sam Bekan! Zapamti to mali!" Odvratan prizor... No, zhivot takav kakav je, napravio je da se ponovo sretnemo 20-tak godina kasnije. I josh uvek se srecemo...potresno... Nikada nisam video talentovanijeg choveka koji ne mozhe da se snadje u besmislenom okruzhenju. Da pije, sigurno bi bio alkoholichar, da se drogira, vec bi se overdozirao, da pije i da se drogira, vec bi bio ozhenjen. Stoga, dragi posetioci ovog portala bekanizama, podrzhite velikog umetnika, kao shto ga i ja podrzhavam ovim tekstom. Zasluzhuje. Igor BRAKUS Dnevnik.hr |
